Šigeru Egami je rođen 1912. godine, a na Univerzitet Vaseda upisao se 1932. godine. Ovde je otkrio Karate-do zahvaljujući Gičinu Funakošiju. Postao je njegov najvažniji učenik. 1935. godine učenici učitelja Funakošija osnovali su udruženje sa ciljem da pomognu svom učitelju; njegovo ime je Šotokai (Šoto- pseudonim Gičina Funakošija; kai- udruženje). Nakon Drugog svetskog rata Šigeru Egami postaje glavni asistent Učitelja Funakošija. Nakon njegove smrti 1957. godine, predsedavajuću ulogu Šotokai udruženja preuzima Genšin Hironiši a Šigeru Egami postaje glavni instruktor, a sve ovo bilo je izvršeno uz potpunu saglasnost porodice Funakoši. Od 1958. do 1967. godine, Učitelj Egami je učestvovao u nizu izučavanja Karate-do prakse. Smatra se naslednikom i primaocem Karate-doa od Učitelja Gičina Funakošija. On je pokušao da produbi učenja svog učitelja.
Bio je ubeđen da je razvitak JKA Šotokan Karatea bio veoma daleko od učenja Učitelja Funakošija. Na primer, Gičin Funakošiijev oi-tsuki bio je izvođen opušteno i bez kontrakcije mišića. Mnogi njegovi studenti su smatrali da je ovo bila posledica njegovih godina (bio je dosta star u to vreme). Međutim, ovo obeležje je zapravo bilo od suštinskog i osnovnog značaja. Učitelj Egami nije nikada prihvatio takmičenje za koje je smatrao da je u potpunoj suprotnosti sa duhom karate-doa koji se kasnije razvio u vežbanje snage i kontrakcija . “Ako je telo granica, duh može ići čak i dalje.” Ova fraza u sebi sažima misli Učitelja Egamija. Uveo je veoma niske položaje u kojima bi opuštanje trebalo da bude potpuno i prirodnim ponašanjem je postignuta teorija pojačavanja. Oblici, kate (šeme su gotovo iste kao u JKA) su dovedene do vrhunca i povezane u kontinuirano izvođenje, bez prekida.
U Ipon Kumiteu, Učitelj Egamiju se javlja zamisao da se nikada ne krećete unazad i jako insistira na pojmu sen-no-sen, iščekujući napad druge osobe. To je sažeto u pojmu irimi, čije je bukvalno značenje “ući”. Budući da je poštovao ideje Učitelja Funakošija, Učitelj Egami odbija i sam koncept sportskog takmičenja u karateu. Njegova osnovna zamisao (kao i u Aikidou) je da kumite (konvencionalan ili slobodan) predstavlja potragu za skladom između partnera a ne sebičnu potragu vođenu željom za pobedom nad protivnikom.
Prevod teksta sa Šotokai enciklopedije
