Budnost u borbi

У борби мораш бити будан у сваком делићу секунде. Знам да је ова изјава логична али доста пута сам слушао људе који из одређеног сукоба излазе у лошем стању само зато што неког нису видели како им долази иза леђа флашом или нечим још горим у рукама.

Мора се развити широк спектар будности, односно вида и то више од оног периферног. Буквално да замислиш да можеш видети иза себе. Ово звучи немогуће, што и јесте тако са физичке тачке гледишта, али опште је позната чињеница да се инстинкт и осећај може развити, а управо је то што је потребно у оваквим ситуацијама.

Не постоји лак начин да се ово спроведе у дело сем да осетиш буквално све што се налази око тебе. Рецимо колико људи се пробуди ноћи и гегајући се у полусну да оде до купатила лупи ногама у сваки комад намештаја на путу до тамо. Пре него што одеш у кревет погледај собу, направи фотографију свега што те окружује у тој соби, сачувај је негде у глави и не размишљај више о томе, заборави. Дакле нема никакве процедуре, пар секунди за слику и одеш на спавање. Кад се пробудиш истог момента сети се фотографије и полако и опрезно ходај по соби додиривајући сваки предмет који видиш на њој. Ако те види жена мислиће да си ментално отишао, али веруј ми ово има огромну примену.

Свуда где одеш понављај ову процедуру док не постане део тебе, твоја друга природа. Одавде мотамо видео на тренутно, реално време. [стл_цyр][/стл_цyр]Ово је била само процедура за вежбање. Елемент фотографије је само почетни ниво, сада се мораш сконцетрисати на тренутно окружење уочавајући прецизно ко и шта је око тебе.

Мали савет, не мораш гледати сваку особу и сад запажати да ли носи капу или џемпер, довољно је само уочити да је она ту. Замисли да возиш ферари на сеоском путу 200 на сат и уочиш бика на путу, само уочавање је довољно да га избегнеш и спасеш себи живот, међутим ако се загледаш у њега, па… знаш ишод.

Развијање инстиктивног осећаја је компликован процес и сеже много даље од овог чланка. Међутим најбољи начин да се почне је рад са партнером. Вежеш очи, седнеш или стојиш и кажеш партнеру да полако и нечујно хода према теби али да не приђе ближе од дужине стопала. Вежбом и временом ћеш развити осећај партнеровог присуства. Не верујеш ми? Пробај, видећеш…

Вал Риазанов

Линк ка оригиналном чланку

Scroll to top