Рецимо имате хрпу пара на столу и сад се ја појавим и кажем за твоје добро узимаћеш само мрвицу са стола остало ти није потребно. Баналан пример енергентских потреба у односу на сервирану енергију. Ако кроз досадању исхрану посматрате ту хрпу новчаница као вид зависности тј потрашача без ограницења ситуација постаје веома напета.
Главни и једини проблем сваког почетка и одустајања од прорачунатог новонасталог плана исхране. Тело ће веома брзо прихватити олакшање тако да реакције хормона су тренутне и регулисане колико за дан, два тако да нам једини преостали проблем јесте свест, навика на лепо и осецај губитка среће.
Превара 1
Нормално, шта би свест била ако не калкулација опција ка лакшем путу.
Укус шећера тј рецептор слаткоће на језику.
Посежеш за непотребним намерницама да би задовољио рецептор који нам генетски мозгу презентује јефтину енергију и или антиоxидансе? Шта је слатко ако изузмемо прехрамбену индустрију?
Једино воће.. ко нас је правио сигурно није планирао да јелене давимо рукама већ да беремо плод капирам. Добијамо фруктозу (јефтину енергију), антиоxидансе и најцистију воду. Не пишем ово да вам доцарам воће као свети грал дијете већ суштину маленог рецептора на језику.. Да се вратимо на јелена. Не можемо га удавити али уз добру чопоративну организацију можемо га сатерати и уловити. Више нас, тако да делимо и нисмо толико често успешни.
То некако наводи на мисао о људском стању ситости и глади.
Да ли нам је суштина живљења глад?
Ако је тако онда нам истина хрпа новчаница са горепоменутог стола није потребна већ је неко рекао да је папир вредан и имај га сто више.
Превара 2
Пад квази енергије.
Прво не знас шта је телесна енергија већ само осећаш да није исто као пре па мало објасним.
Да ли ти је некада било чудно да рецимо за доручак поједес бурек часу сока и чоколадицу, радиш за компом и после пар сати изгубиш фокус капирас пала ми је енергија допуницу је слаткисем? Оброк који ти даје енергију за двосатно трчање је потросен седећи?
Ниси енергисан пекарским доручком већ си:
Унео превише натријума и подигао притисак-будност, напунио желудац-створио мир, тренутно подигао шећер-намирио хормон среце. Не пада ти енергија пада ти притисак и шећер, тело тези балансу (враћа дуг испадања из колосека) пије ти се кафа и једе ти се слатко, инсулин је још увек високо и аутоматски лепи нову количину енергије добро дослу преко нашег рецептора.. још један удар будности и квази енергије летис-пад, тело посустаје-поподневна дремка.
Превара 3
Будиш се, кафа адренални скок (није енергија већ ближе страху и стрепњи) будност је ту, енергетско намиривање шећера у крви, неактивност, досада, храна као занимација и срећа, можда мало алкохола за опуштање и разбрибригу и лаку ноћ…
Како преварити преваре?
Логиком и реалношћу, мало смелости да промениш колосек у очима глобалног остатка друства.
Нешто не штима ако ми се у кафицу увек пије кафа, зашто не рецимо данас фанта сутра јуице него баш увек кафа?
Зашто после паприкаша ми не лежи пиво а лежи ми кока кола?
После роштиља, после торте, после подварка увек легне кока кола.
Чудно зар не?
Стабилна енергија права исконска масна, храњива.
Нешто што ћеш појести и нећеш губити фокус сатима чак и пола дана без икаквог помагача, дакле доручак и само вода касније.
Низак шећер и бистар ум.
Глад.
Чиста крв.
Намирис себе не квантитет желудца.
Имаш два мозга који ће победити?
Наравно или оба или ни један..
А хрпа ко хрпа, наћићемо већ начин да узбуркамо хормоне јер рецептор је и око, уво, јагодица.
Леп дан вам желим
Марко Бошковић
