За почетак је важно знати зашто хоћемо да тренирамо борилачку вештину.
А иза тога треба знати да постоји подела на борилачке вештине и борилачке спортове. Иако се сматра да су све борилачке вештине спортови, нису. Борилачка вештина има за циљ да нам заштити и сачува живот. Што код борилачких спортова није случај, јер су уоквирени спортским и техничким правилима који често нису примењиви као заштита од насиља. Оно што је још важно и треба знати је да се у борилачким спортовима борба подразумева, док се у борилачким вештинама не подразумева. А то се прилично одражава на нашу свесност и доживљај борбе, заштите и насиља.
Борилачке вештине треба да служе одбрани или самоодбрани, али треба знати да не постоје само одбрамбене вештине. У тренингу су подједнако су важни и напад и одбрана. И једно без другог не могу да постоје. Одбрана само лепше звучи и кориснија је за маркетинг, али тренинг мора да буде комплетан.
Време за које можемо да применимо научено је изузетно важно. Ако нам је потребно неколико година да научено применимо да би се заштитили од насиља, онда је потребно и да молимо Бога да нас нико не нападне.
Исто је важно и да ли је потребан сталан тренинг да би били борбено способни. То је начин размишљања из борилачких спортова. У борилачким вештинама је као код пливања или вожње бицикла. Вожњу бицикла и пливање не заборављамо без обзира колико их често примењујемо. Када је живот у питању, борилачко умеће мора да делује на исти начин. Научити пливање је способност која нам обезбеђује могућност да увек пливамо када уђемо у воду. Зашто то не може да функционише и са борилачким умећем?
Да ли је тренинг заснован на такмичарском духу, надметању и конкуренцији? Ако јесте, онда то није борилачка вештина. У борилачкој вештини обука је заснована на сарадњи, разумевању и подршци. Конкуренција је корисна, и нема ничег кориснијег од надметања са оним ко хоће да нам угрози живот. Звучи лудо, зар не? Онај ко жели да нас повреди то сигурно неће радити по спортским правилима.
Извођење атрактивних и импресивних техника, безразложно компликованих са демонстрацијом снаге и моћи не значи да је то корисна борилачка вештина. У обуци која треба да нам пружи адекватну оспособљеност треба тежити природности и једноставности. Када смо нападнути, немамо времена да размишљамо како изгледамо.
Борилачке вештине не зависе од телесне грађе, кондиције и снаге мишића. Тамо где има пуно различитих људи, тамо је место за тренинг.
Правила, строге технике и исти калуп за све нису гаранција да ћемо адекватно и правовремено реаговати када затреба. Важније је да тренинг протиче у веселој и радосној атмосфери. Понекад је боље вежбати тамо где тренинг води ка хаосу који се природно јавља код конфликта уз употребу силе и насиља.
Обука не може и не мора да буде увек у оквирима који су друштвено коректни.
Борилачка вештина треба да подразумева борбу са више противника. Код насиља нема правила, и тешко је увек очекивати херојску борбу један на један.
У обуци не треба раздвајати борбу са и без оружја. У великом броју случајева насиље се изводи уз коришћење оружја.
Дејан Илић
