Шигеру Егами је рођен 1912. године, а на Универзитет Васеда уписао се 1932. године. Овде је открио Карате-до захваљујући Гичину Фунакошију. Постао је његов најважнији ученик. 1935. године ученици учитеља Фунакошија основали су удружење са циљем да помогну свом учитељу; његово име је Шотокаи (Шото- псеудоним Гичина Фунакошија; каи- удружење). Након Другог светског рата Шигеру Егами постаје главни асистент Учитеља Фунакошија. Након његове смрти 1957. године, председавајућу улогу Шотокаи удружења преузима Геншин Хирониши а Шигеру Егами постаје главни инструктор, а све ово било је извршено уз потпуну сагласност породице Фунакоши. Од 1958. до 1967. године, Учитељ Егами је учествовао у низу изучавања Карате-до праксе. Сматра се наследником и примаоцем Карате-доа од Учитеља Гичина Фунакошија. Он је покушао да продуби учења свог учитеља.
Био је убеђен да је развитак ЈКА Шотокан Каратеа био веома далеко од учења Учитеља Фунакошија. На пример, Гичин Фунакошиијев ои-тсуки био је извођен опуштено и без контракције мишића. Многи његови студенти су сматрали да је ово била последица његових година (био је доста стар у то време). Међутим, ово обележје је заправо било од суштинског и основног значаја. Учитељ Егами није никада прихватио такмичење за које је сматрао да је у потпуној супротности са духом карате-доа који се касније развио у вежбање снаге и контракција . “Ако је тело граница, дух може ићи чак и даље.” Ова фраза у себи сажима мисли Учитеља Егамија. Увео је веома ниске положаје у којима би опуштање требало да буде потпуно и природним понашањем је постигнута теорија појачавања. Облици, кате (шеме су готово исте као у ЈКА) су доведене до врхунца и повезане у континуирано извођење, без прекида.
У Ипон Кумитеу, Учитељ Егамију се јавља замисао да се никада не крећете уназад и јако инсистира на појму сен-но-сен, ишчекујући напад друге особе. То је сажето у појму ирими, чије је буквално значење “ући”. Будући да је поштовао идеје Учитеља Фунакошија, Учитељ Егами одбија и сам концепт спортског такмичења у каратеу. Његова основна замисао (као и у Аикидоу) је да кумите (конвенционалан или слободан) представља потрагу за складом између партнера а не себичну потрагу вођену жељом за победом над противником.
Превод текста са Шотокаи енциклопедије
