Многи људи у данашње време имају велику дилему како је могуће бавити се борилачком вештином, а при томе разумети и развијати духовну страну. Посебно, како је могуће да је у основи борилачке вештине Православно хришћанство, када је оно љубав и мир.
Термини ненасиље, ненасилна комуникација и деловање у самоодбрани, одбрани, заштити, често изазивају забуну, и на свакоме појединачно је задатак да разреши у себи шта све то значи.
Али треба погледати ствари и овако…
Упоредимо спортисте који се боре у рингу и на спортским такмичењима и ратницима који бране своју домовину. Обојица су спремна да повреде другог човека, али која је разлика у сагледавању њихових поступака.
Циљ спортског борца у рингу је да докаже своју супериорност у односу на друге борце, и како би показао како је он најбољи.
Циљ ратника је спашавање своје породице, пријатеља, свог народа, спашавање сопствене државе од смрти и невоље. Ратника води племенит циљ, и он је у том тренутку близу Бога.
Главна мотивација спортског борца у рингу је понос, често и гордост, док ратника води љубав, љубав према људима, породици, свом народу, својој земљи.
Стога, права ратничка обука није само оправдана, него је и неопходна.
Православље нас учи да је борба грех када је подстакнута гордошћу, поносом и насиљем. Ако садржи мржњу, освету или безобзирност узроковану похлепом, таштином, завишћу, новцем и другим пороцима. Са друге стране није грех ако се бори за одбрану и спашавање живота. Није грех борбом недопустити да наши вољени и блиски буду повређени или убијени. Није грех и борбом недозволити уништавање сопствене земље.
Постоје многи примери праведних ратника од стварања света. Први ратник познат човечанству је Архангел Михаило. Бог му је дао мач и моћ да се бори против зла. И са тим мачем је протерао пале анђеле (не убијене, али протеране) из Божијег краљевства, све оне који више нису служили Богу, већ су само служили властитом поносу. То је морало бити учињено, да зло не би надвладало.
Бројни су примери праведних ратника од старозаветних дана, па до данас. И Бог их је благословио да се боре против зла. У модерном времену, у Другом светском рату, многи народу су морали да се супроставе злу праведним ратништвом.
Реч Божја нам говори да нема веће жртве, него дати живот служећи другим људима и животу. Свако ко се припрема и обучава да оружјем у руци прихвати могућност жртвовања свог живота у име љубави према другим људима, суштински припрема се за велики подвиг. А у ширем смислу и да постане мученик.
Највиши квалитет вежбања борилачке вештине је понизност, скромност и стрпљење. Обука треба да омогући да свако увиди сопствени егоизам, слабости и да добије „оружје“ и „оруђе“ да их превлада. Скромна особа посвећује свој живот борби против зла у сопственом срцу и стално моли Бога да му помогне у томе. Награда коју од Бога добија за свој напоран рад, понизност и трпљење су дар смирења, радости и одсуства незадовољаства без обзира шта се дешава.
Када понизност и смирење постану део наше личности, нема више места за понос, насилност, таштину, похлепу, завист. Наш дух ће увек бити са Богом и бориће се само када је то неоходно, само са племенитим разлогом, изазивајући најмању могућу штету противницима. То се може постићи само смиреним , неустрашивим и чврстим ставом, као и тешком обуком. У супротном, зло надвладава.
Дејан Илић (Инстаграм)