Мирче Опелоски Сенсеи рођен је 1955. године. Бавећи се вишеструким активностима, од првог тренутка када је ушао у свет каратеа, заволео је ову јапанску вештину. Његов први учитељ, још 1970. године, био је Драган Стојановски. Иако је био студент, већ се бавио инструкторским радом у првом доџоу од 1974. године.
- године, прва генерација, пионири македонског каратеа… Казе Таичи Сенсеи је тада био присутан заједно са селектором репрезентације СФРЈ. Само неколико година раније, др. Илија Јорга је освојио шампионску титулу у Кумитеу (борбе до једног бода).
Био је фасциниран присуством Јапанца највишег могућег нивоа у Шотокан карате Доу у Европи, који је као главни европски инструктор био далеко изнад нивоа тадашњег југословенског каратеа. После само неколико година, пријавио се да полаже за Шодан, црни појас. Захваљујући др. Јорги, имао је прилику, поред напорног тренинга са Казе Сенсеиом, да сакупља информације директно од њега и на бројним путовањима по југословенским просторима где је био присутан јапански Сенсеи. Постао је члан тада подмлађене репрезентације земље и почео да ствара име у земљи и на целом европском континенту. Године 1978. подмлађена је сениорска репрезентација, тако да су већином били млађи борци. Тако је Мирче Сенсеи пробио лед и постао први представник Македоније у југословенском тиму, који се тада већ звао Златни тим. Разлог томе је што је годинама редовно освајао једно од прва три места. Занимљиво је да су неке европске репрезентације радиле са скоро 80% старих искусних бораца, а имали смо противнике пет и више година старије, што је веома велика разлика у годинама између 20 и 35–40 година.
Осамдесетих година, на две турнеје по Шведској, долази у контакт са нашим исељеницима, а након одслужења војног рока прелази у Шведску 1985. године. После само годину дана, почео је да ради као главни инструктор у Малме Карате До Клубу. После кратког времена отишао је код свог јапанског учитеља, а у Холандији је почео редовно да похађа учење које је увек имало посебан карактер – Шотокан Рију. Путовао је углавном као асистент и студент свих тих година док је Казе Сенсеи био главни извођач. Његов карате се већ тада звао Казе Ха.
Поред семинара на којима учествује као асистент у Европи и Јужној Африци, Мирче Сенсеи ради на ширењу каратеа од Јужне Африке све до Русије, где је такође омогућио да се отвори овај Шотокан смер.
Објављује прву књигу Compendium са шведским насловом, али на инсистирање Казе Сенсеја, ову књигу објављује и на енглеском са Хејаном Ојо, катом коју је он креирао заједно са Шираи Сенсејем седамдесетих година прошлог века.
Неколико година након одласка Казе Сенсеија, посећује свог јапанског колегу, такође истакнутог шведског Сенсеја, Шираија, који му даје упутства како да „настави даље“ без кршења јапанског кодекса ученик-наставник.
Мирче Сенсеи са својим првим асистентима своју школу назива Шото Мушин Каи. Наравно, из школе Касе Ха Карате До. За ову школу је карактеристично да настоји да настави учење које је започео, пре свега, Фунакоши, а још више Јошитака, творац савременог начина борбе са традиционалним, који има и универзалне вредности. Сви будући чланови су добродошли, као и остали стилови. Идеја није да се иде у бројчано велики број, већ да се удуби у Teh Waza и филозофију иза сваке такве врсте голоруке (ненаоружане) борбене вештине. Шихана Опелоског прате хиљаде ученика из различитих места и узраста. Многи за релативно кратак период праксе, неколико година. Данас су присутни ученици од 7. дана до Шодана у десетак европских земаља.